Лекарска друштва су се оснивала у свету у циљу заштите части и угледа лекара, заступања њихових струковних интереса, помагања њиховог стручног образовања и развоја научне мисли уопште.

У пролеће 1872. године састало се у Београду, на иницијативу др Владана Ђорђевића, 15 лекара и донело одлуку да се оснује СРПСКО ЛЕКАРСКО ДРУШТВО. Председник Управног одбора био је др Аћим Медовић, а секретар др Владан Ђорђевић. Они су окупили истакнуте лекаре у Србији и покренули часопис „Српски архив„.

Друштво лекара Баната, Бачке и Барање (Срем је припадао Хрватској) заживело је, у оквиру СЛД. На оснивачкој скупштини новембра 1919. године у Београду, председавао је др Радивој Симоновић (Сомбор) и одређено је да седиште буде у Новом Саду. Први председник био је др Лазар Марковић.

Следећа Скупштина Друштва лекара из Војводине одржана је у Великом Бечкереку (Зрењанину) септембра 1921. године где је за председника изабран др Јован Ненадовић. Чланови Скупштине донели су одлуку да се у Друштво могу примити колеге различитих националних мањина ако су се определили за држављанство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

У „Српском архиву“ објављен је Правилник подружница Српског лекарског друштва, који је прецизирао услове за формирање подружница на територији Народне републике Србије.

Оснивачка скупштина Подружнице Српског лекарског друштва за Војводину са седиштем у Новом Саду одржана је 26. септембра 1946. године, а уз присуство делегата из целе Покрајине. За првог председника изабран је др Радивој Каленић, Управник Главне покрајинске болнице. Изабрани су такође: потпредседник – др Нестор Теодоровић и секретари: др Миле Геретовић и др Ратко Замуровић.

3. априла 1947. године одлуком Министарства народног здравља и Повереништва за народно здравље Покрајине, Подружница је добила службене просторије и отпочела са радом.
Поред Зрењанина, који је формирао подружницу још априла 1946. године основане су подружнице у Суботици, Сенти, Сремској Митровици, Сомбору и Панчеву.

На наредној Скупштини, 21. септембра 1947. године донета је одлука о проширењу Управног одбора са члановима: др Бора Дрндарски, др Алојз Ребец, др Никола Вујић, др Мара Огњавновић и др Александар Поповић.

На тој Скупштини се покреће иницијатива да се крене са издавањем часописа за Војводину, а по угледу на „Српски архив“ који је издавало Српско лекарско друштво. Иницијатор је био др Владимир Јаковљевић, шеф И хируршког одељења Главне покрајинске болнице. Први број часописа „Медицински преглед“ изашао је 1. јуна 1948. године.

Поред издавачке делатности Управни одбор је радио на окупљању својих чланова путем стручних састанака. Прва специјалистичка секција основана је 1952. године и то Секција за радиологију и нуклеарну медицину, затим 1955. Фтизиолошка секција, 1957. Педијатријска секција, 1961. Интернистичка секција, Гинеколошко-акушерска секција, Хируршко – анестезиолошка секција, Офталмолошка секција, Секција медицине рада, 1962. Стоматолошка секција, Канцеролошка секција, 1964. Геријатријска секција, 1965. Секција спортске медицине, 1966. Секција опште медицине, Секција саобраћајне медицине и Секција за физикалну медицину и рехабилитацију, и тако редом.

Српско лекарско друштво (основано 1872. године) у свом програму од оснивања као основни задатак има стручно усавршавање лекара.Та традиција се преноси и на Друштво лекара Војводине.

28. фебруара 1976. године Покрајински одбор Српског лекарског друштва је прерастао у Друштво лекара САП Војводине. На Скупштини је усвојен и Статут у коме је назначено да је Друштво лекара Војводине саставни део Српског лекарског друштва. У том периоду на територији Војводине било је 15 подружница и 19 специјалистичких секција.

Након оснивања Медицинског факултета у Новом Сду 1960. године, Друштво у целини добија нове садржаје рада.

Године 1990. Друштво се региструје као „Српско лекарско друштво – Друштво лекара Војводине, а 2002. године „Друштво лекара Војводине Српског лекарског друштва“ под којим називом и данас функционише. Иако су се називи Друштва мењали, степен широке аутономије постоји до данашњих дана. Друштво функционише на делегатском принципу, како у односу на подружнице у Војводини (19), тако и у односу на Српско лекарско друштво.

Циљ Друштва је континуирано стручно усавршавање својих чланова и примена савремених научних достигнућа у свакодневној медицинској пракси.

Усавршавање се одвија кроз стручне састанке специјалистичких секција и подружница где предавачи добијају уверења о одржаном предавању, а слушаоци уверење у присуствовању на састанку.